Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, Весна Илић-Прелић, др Агнеш Картаг-Одри, Катарина Манојловић-Андрић, мр Милан Марковић, др Драгиша Слијепчевић, Милан Станић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 3. Устава Републике Србије, на седници одржаној 15. јула 2010. године, донео је

ОДЛУКУ

"Службени гласник РС", брoj 27 од 20. априла 2011.

1. Утврђује се да одредбе члана 10. ст. 2. и 3, члана 12. ст. 1. и 2. и члана 13. Правилника о изменама и допунама Правилника о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом („Службени гласник РС”, број 17/06), нису у сагласности са законом.

2. Обуставља се поступак за оцену законитости одредбе члана 10. став 1. Правилника из тачке 1.

Образложење

Уставном суду поднета је иницијатива за оцену законитости одредаба члана 10, члана 12. ст. 1. и 2. и члана 13. Правилника наведеног у изреци. У иницијативи се наводи да одредбама Закона о финансијској подршци породици са децом („Службени гласник РС”, бр. 16/02 и 115/05) није одређено шта се подразумева „под одговарајућим стамбеним простором и другим нужним економским зградама у пољопривредном домаћинству”, те да су оспорене одредбе члана 10. Правилника у супротности са одредбом члана 15. став 2. Закона о државној управи („Службени гласник РС”, број 79/05), према којој се правилником разрађују поједине одредбе закона или прописа Владе, као и са одредбама члана 5. Закона о изменама и допунама Закона о финансијској подршци породици са децом („Службени гласник РС”, број 115/05), којом су измењене одредбе члана 6. основног текста Закона о финансијској подршци породици са децом („Службени гласник РС”, број 16/02). Полазећи од тога да се „правилником не могу одређивати услови за остваривање права и интереса грађана”, по мишљењу иницијатора, „законом је требало одредити шта се сматра одговарајућим стамбеним простором и другим нужним економским зградама у пољопривредном домаћинству, док се правилником могло регулисати питање којим се исправама доказује површина стамбеног простора и др.”. Оспоравајући одредбе члана 11. ст. 1. и 2. Правилника, иницијатор наводи да су оне у супротности са одредбама члана 15. став 2. Закона о државној управи („Службени гласник РС”, број 79/05), будући да Закон о финансијској подршци породици са децом није регулисао „шта се подразумева под непосредном бригом о детету у смислу тог закона”. У вези оспоравања члана 13. Правилника, иницијатор сматра да је наведени члан, такође, у супротности са одредбом члана 15. став 2. Закона о државној управи, будући „да одредбама Закона о финансијској подршци породици са децом као и Породичног закона („Службени гласник РС”, број 18/05) није регулисан статус самохраног родитеља, док се правилником могло регулисати само питање којим се исправама доказује статус самохраног родитеља”.

Уставни суд је у спроведеном поступку поводом поднете иницијативе за оцену законитости оспорених одредаба наведеног Правилника оценио да се основано поставља питање њихове сагласности са законом, те је, сагласно одредби члана 53. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС”, број 109/07), на седници одржаној 22. децембра 2009. године, донео Решење о покретању поступка за оцену законитости одредаба члана 10, члана 12. ст. 1. и 2. и члана 13. наведеног Правилника.

На основу одредаба чл. 33. и 34. Закона о Уставном суду, Уставни суд је дописом од 16. фебруара 2010. године доставио наведено Решење доносиоцу акта, ради давања одговора. Како у остављеном року, а ни накнадно, доносилац акта није доставио одговор, Суд је, на основу одредбе члана 34. став 3. Закона о Уставном суду, наставио поступак у овој правној ствари.

У поступку пред Уставним судом утврђено је следеће:

Правилник о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом („Службени гласник РС”, број 29/02) је донет на основу одредбе члана 26. став 1. Закона о финансијској подршци породици са децом („Службени гласник РС”, број 16/02), којом је прописано да министар надлежан за социјална питања прописује ближе услове и начин остваривања права на: накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета; родитељски додатак; дечији додатак; накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања и накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу ометену у развоју. Правилник је до сада претрпео више измена и допуна, које су објављене у „Службеном гласнику Републике Србије”, број 80/04, број 123/04, број 17/06 и број 107/06. Оспорене одредбе садржане су у Правилнику о изменама и допунама Правилника о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом („Службени гласник РС”, број 17/06) и односе се на дечији додатак.

Оспореним одредбама члана 10. Правилника измењен је члан 22. основног текста Правилника, тако што је прописано: да се под одговарајућим стамбеним простором, у смислу Закона и овог правилника, подразумева 20 квадратних метара стамбеног простора по члану породице подносиоца захтева (став 1.); да подносилац захтева и чланови његове породице могу, у смислу Закона и овог правилника, поседовати поред одговарајућег стамбеног простора и гаражу (став 2.); да се под нужним економским зградама у пољопривредном домаћинству, у смислу Закона и овог правилника, подразумевају мањи обори, штале, амбари и настрешнице (став 3.).

Уставни суд је констатовао да је оспорена одредба члана 10. став 1. Правилника престала да важи на основу члана 8. Правилника о изменама и допунама Правилника о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом („Службени гласник РС”, број 107/06), који је ступио на снагу 6. децембра 2006. године. Одредбом члана 8. новелираног Правилника прописано је да се под одговарајућим стамбеним простором, у смислу Закона и овог правилника, подразумева соба по члану породице, плус још једна соба.

Оспореним одредбама члана 12. ст. 1. и 2. Правилника измењен је члан 29. основног текста Правилника, тако што је прописано: да непосредна брига о детету у смислу Закона и овог правилника, подразумева непосредно старање о животу, здрављу, васпитавању и образовању детета (став 1.), а да изузетно, родитељ непосредно брине и о детету које свакодневно путује у место школовања, које похађа школу интернатског типа ван места пребивалишта - боравишта, или средњу школу која не постоји у месту пребивалишта, односно похађа жељену средњу школу коју је због недовољног броја бодова морало да упише у другом месту (став 2.).

Оспореним одредбама члана 13. Правилника, којима је измењен члан 32. основног текста Правилника, прописано је: да је самохрани родитељ, у смислу Закона и овог правилника, родитељ који самостално врши родитељско право у складу са одредбама Породичног закона („Службени гласник РС”, број 18/05), као и да ће се родитељ сматрати самохраним у следећим случајевима: 1) када је други родитељ постао потпуно и трајно неспособан за привређивање, а није стекао право на пензију; 2) када се други родитељ налази на одслужењу војног рока; 3) када се други родитељ налази на издржавању казне затвора дуже од шест месеци.

Одредбама Устава Републике Србије утврђено је: да се брак и односи у браку и породици уређују законом и да се ванбрачна заједница изједначава са браком, у складу са законом (члан 62. ст. 4. и 5.); да Република Србија подстиче родитеље да се одлуче на рађање деце и помаже им у томе (члан 63. став 2.); да деца уживају људска права примерено свом узрасту и душевној зрелости, као и да се права детета и њихова заштита уређују законом (члан 64. ст. 1. и 5.); да родитељи имају право и дужност да издржавају, васпитавају и образују своју децу, и у томе су равноправни (члан 65. став 1.); да породица, мајка, самохрани родитељ и дете у Републици Србији уживају посебну заштиту, у складу са законом, а мајци се пружа посебна подршка и заштита пре и после порођаја (члан 66. ст. 1. и 2.); да Република Србија уређује и обезбеђује систем у области бриге о деци (члан 97. тачка 10.).

Законом о финансијској подршци породици са децом („Службени гласник РС”, бр. 16/02, 115/05 и 107/09) прописано је: да се право на дечији додатак може остварити уколико подносилац захтева, односно чланови његове породице не поседују непокретности на територији Србије, осим одговарајућег стамбеног простора који одговара потребама појединца, односно породице, а да се изузетно право на дечији додатак може остварити уколико подносилац захтева, односно чланови његове породице, који остварују доходак од пољопривреде, не поседују непокретности на територији Србије, осим одговарајућег стамбеног простора који одговара потребама појединца, односно породице и других нужних економских зграда у пољопривредном домаћинству и земљишта у површини до два хектара по члану породице (члан 6. ст. 1. и 2.); да дечији додатак остварује један од родитеља који непосредно брине о детету, који је држављанин Србије, има пребивалиште на територији Републике Србије и остварује право на здравствену заштиту преко Републичког завода за здравствено осигурање за прво, друго, треће и четврто дете по реду рођења у породици, од дана поднетог захтева, под условима предвиђеним овим законом (члан 17. став 1.), као и да се за самохране родитеље цензус утврђен у члану 19. Закона увећава за 20% (члан 20).

Одредбама Закона о државној управи („Службени гласник РС”, бр. 79/05 и 101/07) прописано је: да се правилником разрађују поједине одредбе закона или прописа Владе (члан 15. став 2.); да министарства и посебне организације могу доносити прописе само кад су на то изричито овлашћени законом или прописом Владе, те да министарства и посебне организације не могу прописом одређивати своје или туђе надлежности, нити физичким и правним лицима установљавати права и обавезе које нису већ установљене законом (члан 16. ст. 1. и 2.).

Имајући у виду предмет овог уставносудског поступка, Уставни суд је најпре констатовао да се правилником као прописом органа државне управе разрађују поједине одредбе закона или прописа Владе, те да је министар надлежан за социјална питања, сагласно одредби члана 26. став 1. Закона о финансијској подршци породици са децом, имао овлашћење да правилником пропише, поред осталог, ближе услове и начин остваривања права на дечији додатак. Дакле, доносилац оспореног Правилника није био овлашћен да одређује правну садржину појединих института из области система бриге о деци, односно значење појединих законских израза које није дефинисао сам законодавац, већ је требало да разради и конкретизује постојеће одредбе закона у погледу услова и начина остваривања одређеног законом признатог права. Међутим, по оцени Уставног суда, доносилац оспореног акта је прекорачио законом утврђена овлашћења органа управе у доношењу прописа када је оспореним одредбама Правилника непосредно уредио садржину појединих законских института, као што су: нужне економске зграде у пољопривредном домаћинству (члан 10. став 3.), непосредна брига о детету (члан 12. ст. 1. и 2.) и самохрани родитељ (члан 13.). Оспореном одредбом члана 10. став 2. Правилника прописано је да подносилац захтева и чланови његове породице могу поседовати поред одговарајућег стамбеног простора и гаражу, на који начин су им дата већа права од оних која су прописана чланом 6. став 1. Закона о финансијској подршци породици са децом, што је супротно забрани из члана 16. став 2. Закона о државној управи. Полазећи од изложеног, Уставни суд је оценио да оспорене одредбе Правилника наведене у тачки 1. изреке нису у сагласности за законом.

С обзиром на то да је у току поступка оспорена одредба члана 10. став 1. Правилника престала да важи, Суд је, сагласно одредби члана 57. тачка 2) Закона о Уставном суду, обуставио поступак за оцену законитости, као у тачки 2. изреке.

Имајући у виду наведено, Уставни суд је, на основу одредаба члана 45. тачка 4), члана 46. тачка 7) и члана 57. тачка 2) Закона о Уставном суду, одлучио као у изреци.

На основу члана 168. став 3. Устава, одредбе Правилника из тачке 1. изреке престају да важе даном објављивања Одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику Републике Србије”.

IУ број 49/2006

Председник

Уставног суда,

др Боса Ненадић, с.р