Прилог 1.
КРИТЕРИЈУМИ ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ
КАТЕГОРИЈЕ НАУЧНОИСТРАЖИВАЧИХ РЕЗУЛТАТА И НАЧИН НАВОЂЕЊА
Приликом одређивања категорија научних резултата додатно се наводе подаци за које није могуће извршити проверу преко интернета.
НАУЧНИ РЕЗУЛТАТИ КАТЕГОРИЈА М10 И М40
Сви научни резултати категорија М10 и М40 се верификују у форми посебне писане одлуке у оквиру надлежног матичног научног одбора и признају се свим ауторима.
У области друштвених наука писане одлуке су неопходне само за резултате категорија М11, М13, М41 и М44, док за остале резултате није неопходна посебна писана одлука, уколико су испуњени доле наведени услови.
У области хуманистичких наука писане одлуке су неопходне само за целокупна монографска издања одређена ИСБН бројем (монографије, тематски зборници, речници и енциклопедије).
Монографије
Научна монографија је публикација у којој се на оригиналан и свеобухватан начин обрађује тема од значаја за одређену научну област, методолошким поступком који је примерен датој теми и прихваћен у научној области којој та тема припада.
Да би се публикација вредновала као научна монографија, она мора, у зависности од категорије:
– испуњавати библиографске услове (ИСБН, ИСНН или еИСНН);
– бити објављена од стране реномиране издавачке куће, научног друштва, реномиране међународне институције, акредитоване научноистраживачке организације, институције од националног значаја (САНУ и Матица Српска), реномиране установе из области културе са значајном научном продукцијом или државне установе;
– бити рецензирана од стране три истраживача у научном односно наставном звању из тематске области монографије;
– имати обим не мањи од 80 страница по аутору, а како је јединица мере обима страница 1800 текстовних знакова (слике и графици се рачунају као 300 карактера, а једначине као 50 карактера), укупан број текстовних знакова не може бити мањи од 80 x 1800;
– имати минимални број (100) библиографских референци (укључујући и аутоцитате) одређен за поједине категорије монографија, осим у области хуманистичких наука где се као параметри узимају тематика, рецензије и језик.
Поновљена издања монографија се не вреднују као научне монографије.
Уџбеници, приручници, збирке и зборници раније објављених радова и преводи монографија, као и докторске дисертације се не вреднују као научне монографије.
Монографија се не може вредновати као нов резултат уколико не садржи најмање 70% претходно необјављеног текста у било ком извору.
Водичи добре клиничке праксе се могу вредновати као научне монографије.
Одлуку о категоризацији монографских резултата доносе надлежни матични одбори у року од 60 дана од дана пријема захтева, у сладу са одредбама овог правилника.
Монографије међународног значаја (M11 и M12)
Истакнута монографија међународног значаја (M11) мора имати изузетан квалитет и мора представљати врхунски домет у својој области.
Издавач такве монографије мора да буде реномирани међународни издавач, или за хуманистичке науке и домаћи издавач са дугом традицијом у издавању научне литературе, са листе коју утврђује Национални савет за научни и технолошки развој на предлог матичних научних одбора, и која је јавно доступна на интернет страници Министарства.
Потребно је да таква монографија садржи најмање осам аутоцитата просечно по аутору из категорија М10 и M20 (нпр. за три аутора број аутоцитата је 24 укупно без понављања).
Код хуманистичких наука аутоцитати се не узимају у обзир приликом категоризације монографских резултата.
У хуманистичким наукама категорија резултата М11 мора имати тематику међународног значаја, имати бар два инострана рецензента (осим у случају када еминентни инострани издавачи прописују анонимност рецензената) и по правилу бити објављена на страном језику релевантном за дату дисциплину (oсим за област славистике).
Монографија међународног значаја (M12) мора имати неоспоран квалитет и мора представљати значајан домет у својој области.
Издавач такве монографије мора да буде реномирани међународни издавач, или за хуманистичке науке и домаћи издавач са дугом традицијом у издавању научне литературе, са листе коју утврђује Национални савет за научни и технолошки развој, на предлог матичних научних одбора.
Потребно је да таква монографија садржи најмање четири аутоцитата просечно по аутору из категорија М10 и M20 (нпр. за три аутора број аутоцитата је 12 укупно без понављања).
У области хуманистичких наука резултат категорије М12 мора имати тематику регионалног или међународног значаја, и бар једног иностраног рецензента.
Монографије националног значаја (M41 и M42)
Монографије намењене првенствено домаћој научној публици спадају у категорије монографија националног значаја (M40).
Издавач такве монографије мора да буде са листе коју утврђује Национални савет за научни и технолошки развој на предлог матичних научних одбора, и која је јавно доступна на интернет страници Министарства.
Потребно је да истакнута монографија националног значаја (М41) садржи најмање осам аутоцитата просечно по аутору из категорија M10 или M20 или M40 или M50 (нпр. за три аутора број аутоцитата је 24 укупно без понављања).
У хуманистичким наукама, категорија монографије М41 је таква монографија која представља врхунски домет у својој области и има шири национални тематски оквир и значај.
Монографија националног значаја (M42) мора представљати допринос науци. Потребно је да таква монографија садржи најмање четири аутоцитата просечно по аутору категорија M10 или M20 или M40 или M50 (нпр. за три аутора број аутоцитата је 12 укупно без понављања).
У области хуманистичких наука монографијa категорије М42 је она која представља значајан домет у својој области, али има ужи тематски оквир.
Водичи добре клиничке праксе представљају систематизоване и синтетисане кључне резултате који потичу из најрелевантнијих студија везаних за одређени здравствени проблем, с циљем да помогну пружаоцима и корисницима здравствених услуга у доношењу најцелисходнијих одлука у вези са лечењем и превенцијом болести. Саставни део водича су специфичне препоруке, уз које се увек наводи чврстина, односно ниво доказа на којима су засноване. Научни допринос аутора огледа се у класификацији студија и следствено томе, категоризацији нивоа доказа.
Монографска студија (М43)
Монографска студија је научна публикација уже тематике објављена самостално или у склопу неке друге научне публикације и представља допринос науци. Она мора имати најмање два рецензента од којих бар један нема исту афилијацију као аутор. Потребно је да таква публикација има најмање 40 страна по аутору (једна страна = 1.800 словних знакова), да садржи најмање четири аутоцитата просечно по аутору категорије М10, M20, М40 или M50, осим у хуманистичким наукама.
Монографска библиографска публикација
Монографска библиографска публикација је научно дело које има минимално 120 страница (једна страна = 1.800 словних знакова). То научно дело је заснованo на тематским, односно анотираним библиографијама и сл.
Тематски зборници
Тематски зборник је научна публикација која на обухватан и систематски начин проучава одређену тему научне проблематике и које издају реномирани издавачи, научнa друштва, реномиране међународне институције, акредитоване научноистраживачке организације, институције од националног значаја (Српска академија наука и уметности и Матица српска), реномиране установе из области културе са значајном научном продукцијом или државне установе. Тематски зборник садржи стручно рецензиране оригиналне научне радове, укључујући рецензиране коначне текстове реферата саопштених на тематским научним скуповима.
У природно-математичким, медицинским, техничко-технолошким, биотехничким и друштвеним наукама, зборници радова са конференција не могу се вредновати као тематски зборници.
Тематски зборник водећег међународног значаја је научна публикација са међународним учешћем еминентних стручњака из најмање пет земаља. Уређивачки одбор или редакција таквог зборника мора имати најмање половину иностраних научника. Радови у тематским зборницима из ове категорије морају бити рецензирани од стране истраживача у научном односно наставном звању из тематске области, од којих најмање половина мора бити са иностраном афилијацијом, осим за хуманистичке науке где је потребно да најмање једна трећина рецензената буде са иностраном афилијацијом. Потребно је да такaв резултат садржи најмање три аутоцитата просечно по аутору из категорија М10 и M20 (нпр. за три аутора број аутоцитата је девет укупно без понављања), осим у хуманистичким наукама.
Тематски зборник међународног значаја је научна публикација са међународним учешћем. Радови у тематским зборницима из ове категорије морају бити рецензирани од стране истраживача у научном односно наставном звању из тематске области, од којих најмање половина мора бити са иностраном афилијацијом, осим за хуманистичке науке, где је потребно да најмање једна трећина рецензената буде са иностраном афилијацијом. Потребно је да такав резултат садржи најмање два аутоцитата просечно по аутору из категорија М10 и M20 (нпр. за три аутора број аутоцитата је шест укупно без понављања), осим у хуманистичким наукама.
Тематски зборник водећег националног значаја је научна публикација са репрезентативним учешћем еминентних домаћих стручњака. Уредник публикације из ове категорије мора бити у једном од научних или наставних звања. Радови у тематским зборницима из ове категорије морају бити рецензирани од стране истраживача у научном односно наставном звању из тематске области. Потребно је да такав резултат садржи најмање два аутоцитата просечно по аутору из категорија М10, M20, М40 и М50 (нпр. за три аутора број аутоцитата је шест укупно без понављања), осим у хуманистичким наукама.
Тематски зборник националног значаја је научна публикација која задовољава опште услове за тематски зборник и коју издаје научна установа или установа из области културе. Уредник публикације из ове категорије мора бити у једном од научних или наставних звања. Радови у тематским зборницима из ове категорије морају бити рецензирани од стране истраживача у научном односно наставном звању из тематске области.
Поглавља у монографијама и радови у тематским зборницима (M13, M14, M44, M45)
Поглавља у монографијама и радови у тематским зборницима вреднују се у складу са вредновањем саме публикације.
Број потребних аутоцитата (без понављања, из категорије М20) просечно по аутору у категорији М13 је три, а у категорији М14 је два, осим у хуманистичким наукама.
Број потребних аутоцитата (без понављања, из категорије М20 и М50) просечно по аутору у категорији М44 је три, а у категорији М45 је два, осим у хуманистичким наукама.
Ако један аутор има више резултата у одређеној монографској публикацији, збир поена који му се доделе не може бити већи од укупног броја поена за монографију одговарајуће категорије.
Да би било вредновано у овој категорији, поглавље, односно рад у тематском зборнику, мора да има минимално 20.000 карактера.
Начин навођења
За резултате категорија М10 и М40 потребно је навести следеће податке:
1) име свих аутора тачним редоследом; у случају великог броја коаутора, првог и последњег аутора, број коаутора и позицију кандидата;
2) наслов;
3) назив научне публикације и уредника;
4) издавач, година издања, а за серијске публикације број серије;
5) странице од-до или број рада и укупан број страница и карактера;
6) ИСБН, ИССН или еИССН;
7) DOI број ( уколико постоји).
Поред сваког наведеног резултата уноси се одговарајући коефицијент M.
НАУЧНИ РЕЗУЛТАТИ КАТЕГОРИЈА М20 И М50
Категоризација и рангирање научних часописа категорија М20 и М50, обавља се према правилнику којим се уређује категоризација и рангирање научних часописа.
Приликом вредновања категорије научних радова у часопису категорије М20 се узимају у обзир са пуним бројем бодова: оригинални научни рад, прегледни (ревијски) чланак и саопштење. Сви резултати који су обима бар две стране, који су реферисани у међународним цитатним извештајима Journal Citation Report Clarivate Analytics и Scopus Scimago Journal & Country Rank, а нису типа article, review или proceeding paper вредноваће се само ако су из категорија часописа М21, и то са ¼ припадајућих бодова за категорију М21, осим за област медицинских наука, где се у обзир узима само М21а+. Приликом вредновања категорије научних радова у часопису категорије М50 се узимају у обзир: оригинални научни рад, прегледни (ревијски) чланак, саопштење, научна критика, научна полемика и осврт.
Вредност научног рада одређује се на основу категорије часописа у којем је рад објављен. Нормирање броја коауторских радова утврђено је овим прилогом.
Приликом вредновања за избор у звање истраживача, за међународне (М20) и домаће (М50) часописе признаје се највиша категорија за период од две године пре публиковања и година публиковања, независно од области у којој је часопис рангиран.
Сви међународни часописи који нису реферисани у међународним цитатним извештајима Journal Citation Report Clarivate Analytics и Scopus Scimago Journal & Country Rank, вреднују се у складу са бодовима додељеним категорији резултата М53, а у области хуманистичких наука матични научни одбори доносе посебне листе категоризације за дате резултате.
Начин навођења
За резултате категорија М20 и М50 потребно је навести следеће податке:
1) име свих аутора тачним редоследом; у случају великог броја коаутора (више од 20), првих десет аутора из Републике Србије, кореспондинг, првог и последњег аутора, број коаутора и позицију кандидата;
2) наслов рада;
3) назив часописа;
4) број свеске часописа;
5) странице од-до или број рада и укупан број страница;
6) година излажења;
7) DOI број ( уколико постоји).
Поред сваког наведеног рада уноси се одговарајући коефицијент M.
НАУЧНИ РЕЗУЛТАТИ КАТЕГОРИЈА M30, M60
Међународним научним скупом сматра се скуп који организује научно удружење или научна институција, који има међународни научни одбор, међународну селекцију и рецензију приложених радова и на коме се радови саопштавају и публикују на једном од светских језика, или језика међународне научне комуникације у датој области науке.
Услов да скуп добије статус међународног научног скупа јесте да у научном одбору има чланове из најмање пет земаља и најмање десет саопштења учесника из иностранства. Овај критеријум односи се како на скупове у земљи, тако и на скупове у иностранству.
Националним научним скупом сматра се скуп који организује или суорганизује најмање једна акредитована НИО или институт чији је оснивач САНУ или институција од националног значаја.
Број учесника научног скупа, односно на њему поднетих саопштења, не може бити мањи од петнаест.
Зборник са научног скупа је публикација коју издаје организатор скупа самостално или у сарадњи са неким издавачем или часописом, а у којој се објављују прилози саопштени на скупу, у целини, односно у изводу.
При процењивању да ли је прилог објављен у целини или у изводу, осим карактера публикације назначеног на њеној насловној страни или интернет страници, узима се у обзир и обим прилога. Сви прилози краћи од три стране биће вредновани као радови у изводу без обзира на карактер публикације.
Предавање по позиву се признаје само једном аутору уз доказ. Признавање ове врсте резултата врше надлежни матични научни одбори током поступка избора у научно звање, којима се на увид подносе фотокопије рада, насловне стране и садржаја зборника или интернет везу према публикацији.
Начин навођења
За резултате категорија М30 и М60 потребно је навести следеће податке:
1) име свих аутора тачним редоследом;
2) наслов рада;
3) назив, место и датум одржавања скупа;
4) странице или број рада;
5) ИСБН или DOI број;
6) назив публикацје, годину издавања и линк.
Поред сваког наведеног рада уноси се одговарајући коефицијент M.
РЕЗУЛТАТ КАТЕГОРИЈЕ M70
Докторске дисертације
Докторска дисертација представља одбрањен докторски рад на акредитованом универзитету у Републици Србији или установи у иностранству.
Начин навођења
За резултате категорије М70 потребно је навести следеће податке:
1) име аутора;
2) наслов докторске дисертације;
3) година одбране;
4) име ментора;
5) назив студијског програма;
6) назив факултета и универзитета, а уколико је докторат одбрањен у иностранству, навести и град и државу;
7) уколико је докторат одбрањен у иностранству, навести број и датум одлуке о нострификацији, као и назив нострификационог тела.
НАУЧНИ РЕЗУЛТАТИ КАТЕГОРИЈА M80
Техничка решења
Сви научни резултати категорија М80 се верификују у форми посебне писане одлуке у оквиру надлежног матичног научног одбора.
Техничко решење јесте научни резултат у облику новог или побољшаног решења:
1) производа;
2) техничко-технолошког процеса;
3) организационог и/или пословног модела (као и просторних и урбанистичких планова и пројеката из области саобраћаја, грађевинарства, архитектуре);
4) генотипа и другог генетског материјала;
5) расе, сорте, линије;
6) соја;
7) материјала;
8) метода које су атестиране и сертификоване;
9) софтверског решења;
10) унапређења квалитета животне средине.
Техничка решења признају се уз детаљан опис оригиналног научног доприноса и доказ о коришћењу, који може бити у форми једног од докумената: или уговор о продаји, или фактура која садржи тачан назив техничког решења, или уговор о пословно-техничкој сарадњи, или акт надлежног органа о прихватању просторног или урбанистичког плана или oдлука надлежног државног органа из кога се види постојање и садржај техничког решења које се пријављује.
Категорије техничких решења су:
1) Ново техничко решење примењено на међународном нивоу (M81);
2) Ново техничко решење примењено на националном нивоу (M82);
3) Побољшано техничко решење на међународном нивоу (M83);
4) Побољшано техничко решење на националном нивоу (M84).
Техничко решење у категорији M81 – Ново техничко решење примењено на међународном нивоу ако испуњава услов да се користи у бар једној институцији, погону, производној линији или лабораторији, или је примењено на одређеном објекту.
Техничко решење у категорији M82 – Ново техничко решење примењено на националном нивоу ако испуњава услов да се користи у бар једној институцији, погону производној линији и лабораторији, или је примењено на одређеном објекту.
Техничко решење у категорији M83 – Побољшано техничко решење на међународном нивоу ако се користи у бар једној институцији/погону, производној линији и лабораторији, или је примењено на одређеном објекту.
Техничко решење у категорији M84 – Побољшано техничко решење, на националном нивоу ако се користи у бар једној институцији, погону, производној линији или лабораторији.
Пријава техничког решења садржи:
1) име и презиме аутора решења;
2) назив техничког решења;
3) кључне речи;
4) за кога је решење рађено (правно лице или грана привреде);
5) датум када је решење реализовано;
6) датум када је почело да се примењује и од стране кога;
7) област и научну дисциплину на коју се техничко решење односи;
8) проблем који се техничким решењем решава;
9) стање решености тог проблема у свету;
10) опис техничког решења;
11) детаљан опис оригиналног научног доприноса техничког решења;
12) техничку документацију (валидан доказ о примени техничког решења, потврда установе/компаније која га користи и др.);
13) листу раније прихваћених техничких решења за сваког од аутора појединачно са достављеним линком до библиометријски обрађених и јавно доступнх извода елабората.
Аутори техничког решења подносе пријаву преко научног или наставно-научног већа акредитоване научноистраживачке организације (НИО) надлежном матичном научном одбору, најкасније годину дана од датума када је реализовано.
На основу пријаве техничког решења матични научни одбор одређује два рецензента из редова експерата одговарајуће области којој припада техничко решење.
Рецензент мора бити експерт у области којој припада техничко решење, мора бити ван институције у којој су аутори запослени, и не сме бити у било ком другом виду сукоба интереса са ауторима техничког решења или њиховом институцијом.
У случају потребе матични научни одбор може да закаже јавну одбрану предложеног техничког решења.
Изводи техничких решења ће бити библиометријски обрађени и јавно доступни у изводу елабората.
Процедура оцене техничког решења од стране надлежног матичног научног одбора може трајати најдуже 120 дана од дана пријема захтева.
Начин навођења
За резултате категорија М80 потребно је навести следеће податке:
1) име свих аутора тачним редоследом;
2) назив признатог техничког решења;
3) година признања техничког решења;
4) област и научна дисциплина на коју се техничко решење односи;
5) назив матичног научног одбора и надлежног државног органа код кога је техничко решење признато.
Поред сваког наведеног техничког решења уноси се одговарајући коефицијент M.
НАУЧНИ РЕЗУЛТАТИ КАТЕГОРИЈА M90
Патенти
Категорије патената у смислу овог правилника су:
1) Признат патент од изузетног значаја на међународном нивоу (M91а);
2) Признат патент на међународном нивоу (M91);
3) Признат патент у Републици Србији (M92);
4) Испитани признати мали патент у Републици Србији (М93);
5) Признати мали патент у Републици Србији (M94).
Признат патент од изузетног значаја на међународном нивоу М91а – Патент признат у једној од првих 20 земаља са листе Global Innovation Index за дату годину, односно годину у којој је извршено признавање патента.
Признат патент на међународном нивоу М91 – Патент признат у једној од земаља са листе Global Innovation Index која je рангирана (заузима позицију) од 21. места до места које заузима Република Србија на овој листи, за дату годину, односно годину у којој је извршено признавање патента.
Уколико је патент признат у земљи која се налази на листи Global Innovation Index испод позиције коју заузима Република Србија, бодовно се вреднује као резултат М94.
Начин навођења
За резултате категорија М91-М94 потребно је навести следеће податке:
1) име свих аутора тачним редоследом;
2) назив признатог патента;
3) број под којим је патент регистрован;
4) број и датум решења о признању права;
5) назив институције код које је право признато;
6) линк до података о признатом патенту на сајту Espacenet.
Поред сваког наведеног патента уноси се одговарајући коефицијент M.
Други облици интелектуалне својине
Сорта је група јединки унутар биљне врсте која се одликује одређеним особинама које је разликују од других група биљака исте врсте.
Раса је скуп животиња у оквиру исте врсте које се одликују одређеним генетским и фенотипским особинама, док је сој група животиња сличних морфолошких и физиолошких особина унутар расе гајених на одређеном подручју.
За категорију M95 реализована сорта, раса или сој на међународном нивоу неопходан је уговор о коришћењу у другим земљама (уговор о заступању и наплати лиценцних права, или о директној наплати лиценцних права или друга врста доказа о комерцијалном коришћењу).
За категорију M96 реализована сорта, раса или сој у Републици Србији неопходан је уговор о начину комерцијалног коришћења у земљи (уговор о комерцијалном коришћењу бар са једним корисником, или други докази о комерцијалном коришћењу).
За категорију M97 призната сорта, раса или сој на међународном нивоу неопходан је доказ да су сорта, раса или сој признати или/и заштићени на међународном нивоу од надлежне овлашћене организације уз одговарајуће решење или доказ да су уписани у регистар надлежне овлашћене институције.
За категорију M98 призната сорта, раса или сој у Републици Србији неопходно је да су призната сорта, раса или сој уписани у Регистар код надлежног министарства.
Бодови за категорије M80 и M90 нису кумулативни за једно исто техничко решење (M80), односно патент (M90), и признаје се највиша категорија за дато техничко решење, односно патент у моменту вредновања.
Начин навођења
За резултате категорија М95-М98 потребно је навести следеће податке:
1) име свих аутора тачним редоследом;
2) назив признате или реализоване сорте, расе или соја;
3) година признања сорте, расе или соја;
4) назив надлежног државног органа код кога је призната сорта, раса или сој;
5) број решења о признању сорте, расе или соја;
6) година реализације сорте, расе или соја;
Поред сваке наведене сорте, расе или соја уноси се одговарајући коефицијент M.
НАУЧНИ РЕЗУЛТАТИ КАТЕГОРИЈА M100
Изведена дела, награде, студије, изложбе и кустоски рад од међународног значаја
Критеријуми за испуњеност услова у областима архитектуре, просторног планирања и урбанизма и дизајна, као и у неким научним другим гранама (на пример, историје, историје уметности, етнологије, археологије, музикологије, и др.) где су примерени тим областима су:
M101 – Изведено (ауторско) дело
Реализован архитектонски, саобраћајни, грађевински објекат или јавни простор који је објављен или публикован у међународном часопису или међународној монографији са критичким освртом независног аутора или награђен на међународној изложби, салону или конкурсу за најбоље реализовани дело.
M102 – Награда на конкурсу
Награда на међународном конкурсу који је расписан у складу са правилником којим се уређује спровођење и реализација конкурса из области архитектонског и урбанистичког стваралаштва (ако је конкурс расписан у Републици Србији) или у складу са важећим прописом у држави у којој је конкурс расписан или у складу са правилником међународних организација.
Признања се могу прихватити на основу посебне одлуке матичног научног одбора ако се додељују када жири посебно издвоји неки рад. У ову категорију не спадају откупи.
M103 – Студија експертиза
Студија, експертиза заснована на научноистраживачкој методологији и урађена за поједине области у оквиру међународних просторних планова појединих држава, регионалне просторне планове и просторне планове подручја посебне намене.
M104 – Награда на изложби
Награда на међународној изложби са вишејезичним каталогом.
M105 – Учешће на изложби
Учешће на међународној изложби са вишејезичним каталогом са рецензијом.
M107 – Кустоски рад
Кустоски рад на међународној изложби са вишејезичним каталогом са рецензијом.
Изведена дела, награде, студије, изложбе од националног значаја
M108 – Изведено (ауторско) дело
Реализован архитектонски објекат, ентеријер или јавни простор који је објављен или публикован у водећем националном часопису или монографији са критичким освртом независног аутора.
M109 – Награда на конкурсу
Награда на републичком конкурсу који је расписан у складу са прописом којим се уређује спровођење и реализација конкурса из области архитектонског и урбанистичког стваралаштва у Републици Србији за област архитектуре, урбанизма и дизајна. У ову категорију не спадају откупи и признања.
M110 – Студија експертиза
Студија, експертиза заснована на научноистраживачкој методологији и урађена за поједине области у оквиру просторних планова Републике Србије или аутономне покрајине, регионалне просторне планове и просторне планове подручја посебне намене, који су прихваћени у Републици Србији – урбанистички планови за заштићена подручја, као и рад на синтези и руковођењу израдом тих планова.
M111 – Награда – признања на изложби у Републици Србији
Награда на изложби у Републици Србији са каталогом са рецензијом.
M112 – Учешће на изложби
Учешће на изложби са каталогом са рецензијом.
Креирање и анализа јавних политика
Документ јавне политике је документ којим се усваја одређена јавна политика; анализира неки јавно-политички проблем; разматрају расположиве опције; врше процене (евалуације) вероватних последица јавних политика и предлажу решења.
Документ јавне политике није онај документ који није у функцији остваривања, развоја и управљања јавном политиком. Документи који су претежно засновани на анализи историјских догађаја, превазиђених или оперативно неприменљивих компаративних јавних политика такође се не сматрају документима јавне политике. Учешће у припреми докумената јавних политика категорија М121 и М122 потврђује матични научни одбор на основу доказа који потврђују да је документ јавне политике усвојен или примењен од стране надлежног органа.
Типови докумената јавне политике:
1. Стратегија
Стратегија је плански документ којим се утврђују јавне политике у одређеној области, у којој је потребно предузимати широк спектар активности, у дужем временском периоду, ради постизања дугорочних циљева секторске политике. Стратегија по територијалном деловању може бити супра-национална, национална, регионална или локална.
Анализа ефекта (АЕ) спроводи се у складу са уредбом којом се уређује методологија за управљање јавним политикама, анализа ефеката и садржај појединачних докумената јавних политика. Ово се пре свега односи на дефиницију појма АЕ, врсту, обим и кораке у спровођењу АЕ.
2. Студија јавне политике
Студија јавне политике представља предлог за јавну политику. У студији се детаљно истражује одређени јавно-политички проблем или питање, са циљем да се формулишу одређене препоруке. Студије обично укључују и примарна истраживања.
3. Анализа јавне политике
Анализа јавне политике је предлог за јавну политику намењен доносиоцима одлука, који им помаже да формулишу јавну политику и да је спроведу у пракси. Анализа ретко садржи примарна истраживања, али се нужно ослања на студије јавне политике.
4. Анализа утицаја ефеката
Анализа утицаја може бити квалитативна или квантитативна. Анализа ефеката може се спровести у процесу креирања јавне политике са циљем да се процени будући ефекат неке политике која се доноси (ex ante); односно за већ усвојену политику при чему се врши вредновање постигнутих циљева и резултата, ефективности и ефикасности спроведених мера јавне политике (ex post).
Неопходно је да садржи студију изводљивости примене одређене политике, не само у смислу економске или стратешке компоненте, већ и политичке одрживости. Такође је неопходно описати трошкове и користи од примене одређене практичне политике.
Код докумената ове врсте који се израђују за питања везана за економске политике, веома је битно да постоји јасно утврђена каузалност догађаја који настају као резултат примене одређених практичних политика, што се постиже применом теоријских, експерименталних и емпиријских научних метода.
ОСТАЛЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ И РЕЗУЛТАТИ ОД ЗНАЧАЈА ЗА НАУКУ
Научно-лексикографске и енциклопедијске публикације
Научно-лексикографска и енциклопедијска публикација представља научни резултат ако, и у мери у којој, поред стручне компоненте, пружа оригиналан научно-истраживачки допринос. То се првенствено односи на резултате пројеката из ове категорије који су финансирани од стране Министарства и Фонда за науку Републике Србије. Као научни резултат не вреднују се публикације и прилози у њима компилативног, популаризаторског и комерцијалног карактера, које имају искључиво културно-просветни значај. Категоризацију публикација ове врсте предлаже надлежни матични научни одбор.
Научно-лексикографска или енциклопедијска публикација изузетног међународног значаја јесте речник или енциклопедија која пружа изузетан научни допринос и сврстава се у водеће публикације те врсте у својој области у свету. Радови у оквиру ове публикације припадају категорији М15.
Научно-лексикографска или енциклопедијска публикација међународног значаја јесте речник или енциклопедија која пружа знатан научни допринос на међународном плану. Радови у оквиру ове публикације припадају категорији М16.
Научно-лексикографска или енциклопедијска публикација изузетног националног значаја јесте речник или енциклопедија која пружа изузетан научни допринос на националном плану. Радови у оквиру ове публикације припадају категорији М46.
Научно-лексикографска или енциклопедијска публикација националног значаја јесте речник или енциклопедија која пружа знатан научни допринос на националном плану. Радови у оквиру ове публикације припадају категорији М47.
Научно-лексикографски текст вреднује се сразмерно свом обиму и у складу са категоријом публикације. Научно-лексикографска јединица износи најмање један ауторски табак, зависно од карактера публикације, што процењује надлежни матични научни одбор.
Научно-енциклопедијска или енциклопедијска јединица јесте одредница или сегмент од више одредница једног аутора у научној енциклопедијској публикацији и вреднује се у складу са карактером и рангом те публикације према процени матичног научног одбора.
Научне картографске публикације
Картографска публикација представља научни резултат ако су у њој приказани резултати научних (лингвогеографских, историјско-географских и других) истраживања. Категоризацију ове врсте публикација врши надлежни матични научни одбор.
Картографска публикација међународног значаја (М15, М16) приказује резултате научних истраживања на простору и у контексту ширем од националног.
Картографска публикација националног значаја (М46, М47) приказује резултате научних истраживања у националним оквирима.
Пуно ауторство за израду карте у публикацији дате категорије прихвата се ако карта нема више од три аутора. Ако карта има четири и више аутора, вреднује се према правилима за коауторске радове.
Посебном одлуком надлежног матичног научног одбора картографске публикације могу се вредновати у категоријама M13, M14, M43 и M44 ако испуњавају критеријуме предвиђене за радове у тематским зборницима у научној грани географије, и дисциплинама историјске географије и лингвогеографије.
Превод научне публикације и извора (М67, М68)
Научним доприносом у области хуманистичких наука сматра се стручни превод са старих језика снабдевен научном апаратуром (уводна студија, текстолошке напомене, коментари). Категоризацију ове врсте публикација врши надлежни матични научни одбор.
Критичко издање аутора/дела (М69)
Научним доприносом у области хуманистичких наука сматра се критички приређено историјско-текстолошко издање једног или више дела одређеног аутора снабдевено научном апаратуром (уводна студија, текстолошке напомене, упоредни преглед издања, упоредни преглед варијанти, коментари).
Библиографске публикације
Библиографска публикација вреднује се као научни допринос ако је стручно урађена и осетно олакшава приступ научној грађи или секундарној научној литератури.
Монографска библиографска публикација (М43) је библиографија дата у виду и обиму засебне књиге.
Библиографски прилог (М47) је библиографија објављена у виду чланка у часопису или поглавља у књизи.
Пуно ауторство за израду библиографске публикације дате категорије прихвата се ако она нема више од три аутора. Ако има четири и више аутора вреднује се према правилима за коауторске радове.
Категоризацију ове врсте публикација врши надлежни матични научни одбор.
Критичка издања научне грађе
Критичка издања научне грађе су публикације које у складу са методолошким захтевима дате дисциплине износе пред научну јавност дотад непознату или недовољно приступачну изворну грађу за научна истраживања.
Монографско издање грађе (М67) је научна публикација у виду и обиму засебне књиге која садржи критички издату и коментарисану грађу, уз одговарајући студиозан, а не пригодан предговор или поговор.
Грађа у научној публикацији (М46, М47) има облик чланка у часопису или прилога у монографији, са одговарајућим научним апаратом.
Пуно ауторство за израду критичког издања научне грађе прихвата се ако нема више од три аутора. Ако има више од четири аутора, издање се вреднује по правилима за коауторске радове.
Категоризацију ове врсте публикација врши надлежни матични научни одбор.
Нормирање научних резултата
Приликом квантификације научних резултата потребно је приказати укупан број резултата, и њихове вредности у складу са Прилогом 2. овог правилника, као и нормиране вредности резултата (не односи се на категорије М10 и М40). Са пуним бројем поена признаће се теоријски резултати са до три аутора, а у случају већег броја аутора, број поена одређује се по формули М/(1+0,2(н-3)), н>3 („н” је број аутора, а М означава вредност резултата).
Са пуним бројем поена признаће се рад са до пет коаутора када је реч о нумеричким симулацијама, као и прикупљању и анализи примарних података. Уколико је број аутора већи од пет, број поена за научно остварење одређује се по формули М/(1+0,2(н-5)), н>5.
Када су у питању експериментални радови, са пуним бројем поена признаће се радови до седам коаутора. Уколико је број аутора већи од седам број поена за научно остварење одређује се по формули М/(1+0,2(н-7)), н>7.
Када су у питању радови категорије М21а+, са пуним бројем поена призаће се радови до десет коаутора. Уколико је број аутора већи од десет број поена за научно остварење одређује се по формули М/(1+0,2(н-10)), н>10.
Приликом вредновања резултата остварених у великим међународним колаборацијама, који имају 20 или више аутора и чије директно нормирање не би дало реалну процену доприноса аутора, надлежни матични научни одбор верификује и признаје пуно ауторство на објављеном раду колаборације само истраживачу са листе аутора који испуњавају најмање један од следећих услова (уз достављене доказе): коаутор је научног, техничког или интерног извештаја (ноте) на основу којих је рад написан; руководио је групом истраживача одговорном за дату публикацију у оквиру колаборације (convener, coordinator, project leader); био је задужен за интерну рецензију дате публикације у оквиру колаборације; обављао је експертске послове у оквиру колаборације у домену који је кључан за дату публикацију; доставио је званичан документ колаборације у коме се за дату публикацију наводи списак свих аутора који су дали значајан допринос. Подаци о цитираности и Хиршовом фактору који се наводе у материјалу за избор/реизбор у научно звање кандидата који учествује у великим колаборацијама треба да се односе само на ауторске радове, чија се листа у случају колаборационих радова одређује на основу овде наведених услова.
За ауторство на техничким решењима примењује се правило као за ауторство на публикованим експерименталним радовима.
За патенте и друге облике интелектуалне својине (сорта, раса или сој) нормирање се врши за више од десет аутора. Са пуним бројем поена признаће се радови до десет коаутора. Уколико је број аутора већи од десет број поена за научно остварење одређује се по формули М/(1+0,2(н-10)), н>10.
Остале одредбе
Матични научни одбори су у обавези да међусобно прихватају и примењују акта која доносе у поступку вредновања и категоризацији научних резултата истраживача, за сврху стицања звања у складу са Законом и овим правилником.
Матични научни одбори могу дати међусобно усаглашен предлог промене критеријума из Прилога 1. у делу у коме су им за то дате могућности овим правилником. Уколико Министарство прихвати предлог матичних научних одбора, одлука Министарства о прихватању предлога ће бити доступна научној јавности.
Сваки научноистраживачки резултат по правилу, може да се вреднује само једанпут.